Plandištanac Darko Donevski o svojim radovima o astronomiji Aboridžina

Za sve koji vole priče o astronomiji i starim narodima – u novom broju casopisa Elementi, mozete da pronadjete i jedan moj osvrt o astronomiji Aboridzina, s kojom sam nenadano dosao u kontakt nakon putesestvija po Australiji. Od svih tekstova koje sam napisao u zivotu, ovaj je jedan od najdrazih.

Aboridzini su, naime, jedna od najpotcenjenijih kultura sveta, a naucni radovi koji istrazuju njihov doprinos astronomiji tek od skoro postaju ozbiljnije shvaceni. Na nekim australijskim univerzitetima su nedavno pokrenuti i master i doktorski programi koji se bave izucavanjem astronomije Aboridzina.

Ono sto je posebno intrigantno i originalno u pricama Aboridzina jeste njihov koncept prirode, takozvani “Drimtajm”, siroka filozofska baza za razumevanje svega što čini prirodu. Iako se Drimtajm u zapadnoevopskoj i američkoj kulturi pogrešno prevodi kao vreme snova, sam koncept je mnogo kompleksniji, i nema uporište u snoviđenjima ili snohvaticama kakve se sreću u pričama drugih naroda. Drimtajm su “večne priče” ili čak “nerešive, večne slagalice”. Svaka od priča iz vremena Drimtajma nosi više od jednog zaključka, a u njima ne postoji favorizovanje jednog izuzetnog bića, plemena ili mitske ličnosti, što je toliko karakteristično za antičku kulturu. Nasuprot tome, Drimtajm priče su prožete apstraktnim motivima, danas prisutnim u književnosti fantastike i horora.

Meni najlepse price o nastanku Sunca i Meseca, ispricane su upravo od strane Aboridzina, a zanimljivo je da u tim pricama Zemlja nema privilegovan status, vec Aboridzini od ranih vremena shvataju da je ona samo delic jednog mnogo slozenijeg sistema. Takodje, najpoznatija prica Drimtajma je “Emu in the sky”, koja objasnjava prasinasti trag Mlecnog puta. Ono što njihovu astronomiju izdvaja od evropske jeste što Aboridžini shvataju da nisu isključivo svetli objekti na nebu odgovorni za ustrojstvo svemira. Oni pažljivo posmatraju i tamne delove neba, (tamne magline), i daju im zasebno tumačenje. Predivan primer takvog pristupa je priča o velikom prašinastom luku koji se vidi sa Zemlje, za koji danas znamo da predstavlja zračenje naše galaksije Mlečni put. Uzidgnut od horizonta, magličasti trag Mlečnog puta je ništa drugo do ptica emu! I zaista, odmah ispod Južnog krsta je emuova glava, dok mu se telo proteže do sazvežđa Škorpije. Za nekog ko je odrastao u Evropi, to je sasvim neočekivani osećaj – saznanje da su Aboridžini znali za njega hiljadama godina pre starih evropskih naroda, povezujući ga u isto vreme sa pticom koju tako često imaju prilike da vide u pustinji.

Prilično je impresivan i njihov osećaj da opišu Mars, koji je u narodu Kokata u zapadnoj Australiji objašnjen kao “izgorela crvena zemlja”. Za materijalizaciju tog značenja, oni koriste australijskog kakadua, pticu crnog trupa i elegantnog i dugog crvenog repa.

I dalje ćemo pratiti Darkove radove i ideja …

 

x

Takođe pogledajte ...

„Dani ribara“ i „Zlatni kotlić“ obeležili vikend u Plandištu

„Dani ribara“ su tradicionalna manifestacija koja se obeležava poslednjih dvadeset godina u ...

Facebook