PET NA PET – Plandištanka Julkica Juca Marković: Dok navijam za Partizan, ostatak porodice obojen je u crveno-belo

Nekadašnja košarkašica Hemofarma seća se reprezentativnih utakmica odigranih u Japanu i Češkoj

Zahvaljujući profesoru fizičkog vaspitanja opredelila se za košarku. Uzori Julkici Marković bili su zlatni košarkaši iz Bormija, ali i Danira Nakić. Kada su navijačke emocije u pitanju, u porodici je u manjini, blizanci i suprug navijaju za “crveno – bele”, a Juca voli crno – bele.

Iz prebogate igračke karijere sa žaljenjem seća se duela protiv Galatasaraja. Čvrsto veruje da je svaki cilj dostižan i da talenat nije dovoljan.

1.Da li ste se svojevremeno bavili još nekim sportskim aktivnostima osim košarke?
“U neko naše vreme, ko se već opredelio za sport, imao je dara za sve aktivnosti. Bavili smo se odbojkom, rukometom, košarkom…Naš profesor vodio je košarkašku sekciju što me je opredelilo da se posvetim košarci. Prošli smo sve lige i reprezentacije od SFRJ, SiCG do selekcije Srbije”.

2.Ko vam je bio uzor, idol, u tinejdžerskim danima?
“Naši košarkaši su 1987. godine u Bormiju postali svetski juniorski šampioni. Sjajna generacija iz koje sam najviše volela Sašu Đorđevića. Dakle, uzori su nam bili igrači poput Saleta, ali i košarkašica Danira Nakić. Priznajem, muška košarka je bila popularnija od ženske koja se kasnije uzdigla”.

3. Koji klub nosite u navijačkom srcu?
“Navijam za Partizan, ali sam u porodici u manjini. Blizanci, ćerka i sin, koji treniraju košarku, su Zvezdaši. Takođe, i suprug koji je izgleda imao veći uticaj na navijačko opredeljenje naslednika”.

4.Sportski događaj koji je ostao u sećanju i koji ćete pamtiti celog života?
“Bilo je više utakmica koje su se urezale u sećanje. Sa Hemofarmom sam igrala četvrtfinalnu utakmicu Kupa šampiona za plasman na fajnal for. U Vršcu, pred 2.000 posetilaca, smo pobedile Galatasaraj za koji su igrale sjajne igračice, mahom Amerikanke. U Istanbulu smo poražene nakon produžetka i nismo se plasirale na završni turnir. Iz reprezentativne karijere sećam se Japana i Češke, 1995. godine, tada sam bila kapiten nacionalnog tima”.

5. Da li imate životni ili sportski moto?
“Svaki cilj je dostižan, ali dobro je poznato da talenat nije dovoljan. Bez rada, upornosti, discipline ne može se do uspeha. U životu i sportu mora se biti čvrst, padovi su dozvoljeni, ali se uvek mora ustati”.

 

 

x

Takođe pogledajte ...

JAVNU NABAVKU MALE VREDNOSTI USLUGA – STRUČNI NADZOR NAD RADOVIMA NA SANACIJI ČVORIŠTA NA VODOVODNOJ MREŽI U HAJDUČICI

Na osnovu Zakona o javnim nabavkama, Opština Plandište, poziva ponuđače da podnesu ...

Facebook