Fiskalni račun biće srećka, a glavna premija stan?

Potrošači koji nakon kupovine robe u radnji dobiju fiskalni račun sve manje će ih bacati u kante za otpatke ili na trotoare. U Vladi Srbije odlučili su da uskoro pokrenu nagradnu igru, a pravo učešća imaće oni koji pažljivo sakupljaju račune. Detalji još nisu poznati, a kao superpremija pominje se stan u Beogradu. Po najavama, u igru će biti uključene i lokalne samouprave pa je moguće da jobude stanova za useljenje i u provinciji za više ljudi kojima se nasmeši sreća. Stručnjaci smatraju da je ideja dobra, ali da bi dala rezultate, mora se kombinovati s drugim merama borbe protiv sive ekonomije.

Nadležnima u Poreskoj upravi ne bi trbalo da bude teško da organizuju novu fiskalnu nagradnu igru jer već imaju iskustva: pre deset godina već smo imali sličnu. Osim toga, tu su i iskustva drugih zemalja. Nagradne igre tog tipa koriste se i te kako za prikupljanje poreza. Sem Slovačke, gde je nagradna igra pomogla da naplata poreza poraste 500 miliona evra, ne treba zanemariti i iskustvo Portugala. Tamo su u nagradnu igru uložili deset miliona evra, a rezultat je povećanje naplate poreza od 92 miliona evra. Što će reći – i te kako se isplati. Sličan metod borbe nedavno je primenila i Hrvatska, a igra je išla pod sloganom „Bez računa se ne računa”.

O tome kakve rezultate možemo očekivati profesor s Ekonomskog fakulteta u Beogradu dr Milojko Arsić kaže:
– Nagradna igra je svakako dobra mera za povećanje poreskih prihoda – smatra Arsić. – Ali, da bi dala prave efekte, treba je kombinovati s drugim merama. Tu pre svega mislim na pojačanu kontrolu izdavanja fiskalnih računa, a to već i imamo u prethodnoj godini i po. Osim toga, tu je dragocena i pomoć medija: da što više građana sazna za nagradnu igru i da se uključi. Sada je veoma teško reći koliki bi efekti po našu državnu kasu mogli biti, ali bi naplata poreza trebalo da se poboljša.

Prostora za poboljšanje naplate poreza i te kako ima. Krajem prošle godine Nacionalna alijansa za lokalni ekonomski razvoj – NALED uradila je, zajedno s Američkom privrednom komorom u Srbiji, istraživanje i predložila program borbe protiv sive ekonomije. Oni su procenili da se kod nas svakoga dana u sivu zonu odlije bar osam miliona evra. Siva ekonomija zahvata između 21 i 30 odsto bruto društvenog proizvoda. Zbog nje se godišnje izgube prihodi od oko deset milijardi erva. Od nas su gori samo u Bugarskoj, gde siva zona proguta 32 odsto BDP-a.

Volimo da se igramo sa srećom

Koliko će buduća nagradna igra pomoći da se pomenute alarmantne brojke u Srbiji smanje, kakvi će biti uslovi, ostaje da se vidi. Tek, pre desetak godina kada smo se igrali na isti način, za učešće je trebalo sakupiti 30 fiskalnih računa u vrednosti od najmanje 300 dinara.

Za interesovanje građana ne treba brinuti: ko ne veruje, neka pogleda kolika je poseta kockarnicama i kladionicama kod nas …