„Kir Janja” otvara vršački festival

Na ovogodišnjem 24. po redu Međunarodnom festivalu klasike „Vršačka pozorišna jesen”, koji se održava od 21. do 29. oktobra, čiji je moto „Klasika: i otrov i lek!”, u zvaničnoj konkurenciji biće prikazane sledeća ostvarenja: „Rodoljupci”, J. Sterija Popović, Narodno pozorište Beograd (režija Andraš Urban), „Perikle”, Viljem Šekspir, Šabačko pozorište (režija Nikita Milivojević), „Hromi ideali” po romanu Milutina Uskokovića „Čedomir Ilić”, dramatizacija Olge Dimitrijević, Narodno pozorište Užice (režija Zlatko Sviben), „San letnje noći”, Viljem Šekspir, Knjaževsko-srpski teatar Kragujevac (režija Peter Valter Polic), „Marija Stjuart”, Fridrih Šiler, Narodno pozorište Beograd (režija Miloš Lolić), „Aveti”, Henrik Ibzen, koprodukcija Hartefakt Beograd, Bitef teatar Beograd, Festival Mese Sarajevo, Grad teatar Budva (režija Andrej Nosov).

Domaćini, Narodno pozorište „Sterija”, po tradiciji, otvoriće ovaj međunarodni festival predstavom „Kir Janja” Jovana Sterije Popovića, u režiji Gorana Cvetkovića.

To će, istovremeno, biti i premijerno izvođenje ovog komada.

Prema rečima selektora i direktora „Vršačke pozorišne jeseni” Đure Mrđe, pozvano je i Srpsko narodno pozorište iz Novog Sada, sa predstavom „Na Drini ćuprija”, u režiji Kokana Mladenovića, ali je iz Novog Sada stiglo objašnjenje da je ovo delo nemoguće igrati u uslovima kojima raspolaže i nudi vršačka scena, „mada mi je u preliminarnim razgovorima rečeno da `Na Drini ćuprija` može da se igra”. „Doduše, za ovu predstavu je potrebno minimalno 80 rasvetnih tela, a mi raspolažemo sa samo 30, pa je ovo i trenutak da se pozabavimo scenom i tehničkim uslovima”, kaže direktor.

Festival će biti u znaku Jovana Sterije Popovića (210 godina od rođenja i 160 godina od smrti) i Viljema Šekspira (400 godina od smrti).

Pogledao sam oko 40 predstava, najviše u Srbiji, ali i u Sloveniji, Hrvatskoj, BiH i Crnoj Gori. Ponuda je bila velika, a u širi izbor je ušlo dvadesetak ostvarenja. Selekciju su, moram da kažem, „skrojile” i finansije. Gradska samouprava i privreda grada su maksimalno stali iza ovog festivala. Ove godine, međutim, ostali smo bez finansijske podrške Ministarstva kulture, jer nam nije prošao projekat, i bez sredstava Pokrajine, rekao je Mrđa, naglasivši da je projektovani budžet festivala 4,7 miliona dinara, „a mi bismo bili zadovoljni i sa milion dinara pomoći”.

Pripremljen je i bogat prateći program festivala.