Od bezmalo 200 gradonačelnika i načelnika opština u Srbiji, samo su četvorica mlađi od 30 godina.
Kada se tome pridodaju ministri i ostali državni funkcioneri, među njima mladih gotovo da nema. Tako je bar pokazalo istraživanje koje je realizovala Fondacija „Ana i Vlade Divac”.
Ranije smo već znali da smo najstariji narod, drevniji od potopa, ali smo u poslednjih nekoliko decenija i zvanično među zemljama sa najvremešnijim stanovništvom na planeti.
Intenzivan proces starenja, kako demografi opisuju ovu pojavu, nije mimoišao ni političare. Mladi ministri u vladama posle 2001, bili su Lazar Krstić i Nikola Selaković, ali u novom Vučićevom kabinetu nema omladinaca.
Reklo bi se, čak, da i mi starimo zajedno sa našim političarima, ako znamo da neki od njih decenijama opstaju u vrhu svojih partija. Na njih vlast izgleda deluje kao eliksir mladosti, dok nama stvaraju bore i sede vlasi.
Činjenica je da mladi političari imaju budućnost. Crnogorski premijer Milo Đukanović sa svega 18 godina postao je član CK KPJ, sa 27 već bio u vrhu crnogorske vlasti, a sa 29 predsednik vlade. Sada završava šesti mandat na ovoj funkciji, gde je proveo četvrt veka, uključujući i četiri godine na mestu predsednika republike.
Sa 28 godina na ministarsku funkciju svojevremeno je izabran i premijer Aleksandar Vučić, a političko iskustvo počeo je da stiče kao narodni poslanik, pola decenije ranije. U našem daljem okruženju mladošću se ističe austrijski šef diplomatije Sebastijan Kurc, koji je stupio na funkciju sa 27 godina, kada je još bio student.
Doduše, ima i danas u Srbiji izuzetaka. Četiri opštine na svoje čelo izabrale su mlade ljude koji još nisu razmenili četvrtu deceniju – Rekovac, beogradska Palilula, Plandište i Bački Petrovac. Plandište je i tu izuzetak: na njenom čelu je 28-godišnjak, dok je stanovništvo ove opštine najstarije na teritoriji AP Vojvodine, sa 44,3 godine u proseku.
Ali, šta reći kad je u srpskoj vladi već deset godina partija penzionera nezamenljivi činilac – njihovo sve veće biračko telo ne dozvoljava PUPS-u da ode u političku mirovinu. I nek su živi i zdravi, bar su oni uvek protiv mera štednje koje pogađaju najstariju populaciju.
Ni u svetu nisu imuni na trend starenja. Predsednička trka u Americi odlikuje se time što je Tramp već zagazio u osmu deceniju, dok je njegova rivalka Klinton neznatno mlađa. Tako su zdravstveni kartoni postali važniji u kampanji od političkih programa.
Setićemo se i nekadašnjeg sovjetskog Politbiroa, koji je u šali nazivan „gerijatrijskim odeljenjem”, jer su Mihaila Gorbačova sa njegovih 60 leta tamo smatrali mlađanim pionirom, pa su ga postavili na čelo države, kao najživahnijeg. Lenjinovi ispisnici prekasno su shvatili da je vreme da se – podmlade.
I treba napomenuti, da veoma mladi čovek, gospodin Repac Jovan je predsednika Opštine Plandište.