“Gledajući sve što je Šotra radio u životu, ja imam poverenja u njegovo iskustvo i znanje. On je čovek koji jednostavno ima ukusa što se tiče poezije, književnosti, scenarija i, prosto, ima neku meru kada se radi na filmu i televiziji”.
„Santa Maria della Salute“ je, kako već znamo, remek-delo našeg pesnika Laze Kostića. Međutim, biografski detalji koji su Kostića inspirisali da napiše ovu pesmu, takođe su inspirisali reditelja Zdravka Šotru da napiše scenario za istoimenu seriju i film. Reditelj kaže da je ovo jedan od njegovih najvećih projekata i da je na njemu radio čitave tri godine. S obzirom da naš grad čuva veliku kulturnu baštinu, našao se na listi od stotinu pedeset lokacija na kojima se obavlja snimanje serije i filma “Santa Marie della Salute”, a glavna uloga poverena je Vojinu Ćetkoviću.
Ćetković je jedan od naših najboljih glumaca, iza sebe ima tridesetak značajnih uloga u pozorištu i na filmu. Ka pozorištu ga je odvela ljubav prema književnosti, te je svoju prvu ulogu dobio već sa osam godina. Iako je popularnost stekao kao Brando u seriji “Porodično blago”, izjavio je da nikada nije bio zavodnik i mangup. Glumio je još i u kultnim predstavama poput “Zlatnog runa”, “Proklete avlije”, “Ljubavnih pisama” i drugih. Njegova prva glavna uloga na filmu bila je uloga Maneta u “Zoni Zamfirovoj”, a igrao je i u “Pljački trećeg rajha”, “Ivkovoj slavi”, “Montevideu”. Gledali smo ga i u serijama “Vratiće se rode” i “Moj rođak sa sela”.
U pauzi između snimanja dve scene, sa njim smo popričali o ovom projektu, samom Lazi Kostiću, ali i o njegovim budućim planovima.
Kako Vam se čini atmosfera sa ovog snimanja, s obzirom na to da ne snimate prvi put u Vršcu? Da li ste zadovoljni?
-Znate kako, simanje je samo po sebi teško i postaje sve napornije jer su uslovi u kojima radimo drugačiji. Prosto se nema para i onda se i žuri i zakida, kako na raznim stvarima, tako i na vremenu. Moramo da budemo koncentrisani, bukvalno i po dvanaest sati. Zato ovako ljudi i viču, gužva je, sve je u takvoj nekoj atmosferi i prilično je naporno.
Dakle, snimanje se dosta razlikuje u odnosu na to kako je izgledalo na početku Vaše karijere?
-Razlikuje se puno. Čak ni odnos prema glumcima više nije kakav je nekad bio.
Pomenuli ste da privatno recitujete stihove Laze Kostića, otkud ta ljubav prema njemu?
-Svaki čovek ima neke posebne periode u životu, a ja sam u nekim od takvih perioda svog čitao poeziju. Prosto, postoje neke pesme koje su obeležile vreme u njemu. Nedavno sam ponovo, potpuno slučajno, otkrio pesmu “Santa Maria della Salute”. Dobio sam da je govorim na jednoj svečanosti u Narodnom pozorištu i, od tada, ta pesma i ja živimo zajedno. Dosta čudnih stvari se još događalo u vezi sa njom. Na kraju se pojavio i Šotrin scenario, što me je dodatno iznenadilo. Kad je na red došlo snimanje serije, bilo je nekako prirodno da se ta ljubav prema Lazi Kostiću razvije.
Da li Vam je, zbog te ljubavi prema Kostićevoj poeziji, teško da tumačite njegov lik ili postoje neke sličnosti, te Vam to ne predstavlja teret?
-Što se glume danas tiče, sličnosti između glumca i igranog lika su prevaziđene stvari. Jedna stvar je što igram poznatog čoveka i imam frizuru i brkove kao on, ali ja uistinu ne znam ni kako je on govorio, ni da li je šuškao ili je šepao, ne znam kakav je on stvarno bio. Jedino što mogu da primetim je šta se to danas traži i kuda ide svetska kinematografija i pozorište. Cilj je da se postavi problem, a mi smo ovde postavili problem nemoguće ljubavi. Znam dosta o Kostićevoj biografiji, naravno, ali to su sve spoljne stvari koje nas, u ovom slučaju, nisu zanimale. U interesu nam je bilo samo da ispričamo jednu pravu ljubavnu tragediju.
Šta očekujete, kakav će prijem kod publike doživeti ova serija?
-Zaista ne znam. Sve što snimamo kasnije pregledamo u montaži. To nekad ispadne jako dobro, čak i bolje no što smo se nadali, ali dešava se da ispadne i lošije od očekivanog. Međutim, gledajući sve što je Šotra radio u životu, ja imam poverenja u njegovo iskustvo i znanje. Nadam se da će ovo biti jedna gledana, uspešna, topla i dobra serija. On je čovek koji jednostavno ima ukusa što se tiče poezije, književnosti, scenarija i, prosto, ima neku meru kada se radi na filmu i televiziji. Ali, prebrzo se radi da bih već sada znao šta će biti. Videćemo kad projekat bude bio emitovan.
Da li više cenite Lazu Kostića kao pesnika ili kao dramskog pisca? I, ako bi Vam se ukazala prilika, da li biste zaigrali u nekoj Lazinoj drami, poput “Pere Segedinca”?
-Na Lazu Kostića, kao dramskog pisca, veliki uticaj imao je Šeksipr. S obzirom na to da je Šekspir pisao drame u stihu, kao i sam Kostić, zaključujemo da njih dvojica nisu odvajali poeziju i dramski tekst. Mislim da onda, ni u ovom slučaju, ne bi trebalo razdvajati Lazinu poeziju i Lazinu dramsku književnost. A ulogu bih vrlo rado prihvatio.
Koje uloge radije igrate, neke temperamentnije, poput Branda, ili možda povučene kao što je Andrejka?
-Kao i svaki glumac, volim da igram uloge koje se razlikuju jedna od druge. Takođe, kod samih likova koje igram, volim da postoji nešto što me provocira u njima. Nije mi važno kakvog su temperamenta.
Šta je to je potrebno da bi Vas neki lik zaintrigirao?
-Da bih prihvatio neku ulogu potrebno je da scenario bude dobro napisan, potreban je dobar reditelj i dobra ekipa. Takođe je potrebno da sam adekvatno plaćen, kao i svaki glumac. Sve su to važni faktori.
Koji su vaši dalji planovi, s obzirom na to da kreće pozorišna sezona? Da li ćete igrati u još nekom filmu?
-Postoji pet naslova na repertoaru. Uglavnom će biti igrani u mom matičnom, Jugoslovenskom dramskom pozorištu. Spremamo i jedan novi komad. Takođe se u JDP dugo nije igrala neka strana komedija ili vodvilj, mislim da će se to raditi ove jeseni. Postoje još neke stvari koje treba da snimam, ali nisu još zaključene ugovorom. Dok snimanje ne počne, ne verujem ni da će biti završeno (smeh).