Dušan Ćurčić, predsednik Saveta Mesne zajednice Miletićevo

OD KUĆE DO KUĆE I  – ETO REZULTATA

• Neću biti neskroman ako kažem da je ovaj savet, na čijem sam ja čelu skoro pet godina, do sada najuspešnija lokalna uprava u istoriji Miletićeva

• Odlična saradnja sa opštinskim rukovodstvom

Evo nas u Miletićevu, selu u opštini Plandište, na 500 metara od granice sa Rumunijom. Malo je to selo. Ima šest dužnih i tri poprečne ulice, u kojima živi oko 450 seljana, prosečne starosti od preko 46 godina. U Glavnoj smo ulici, u kojoj se nalaze i prostorije Mesne zajednice. Tu smo, na kafi sa predsednikom Saveta mesne zajednice Dušanom Ćurčićem, koji je  već pet godina prvi čovek Miletićeva, a 17 godina odbornik Skupštine opštine Plandište. Jasno je s kojim, onda, autoritetom raspolaže u svom Miletićevu.

-Kao Savet Mesne zajednice, mi smo pouzdana spona između naših Miletićana, svih  njih, i lokalne samouprave, u kojoj sam ja u ulozi odbornika Skupštine opštine. Mi bukvalno sa našim sugrađanima o njihovim problemima razgovaramo u njihovim kućama, ne čekamo ih da nas oni traže, i zato neću biti neskroman ako kažem da je ovaj savet, na čijem sam ja čelu skoro pet godina, do sada najuspešnija lokalna uprava u istoriji Miletićeva  – ističe Dušan Ćurčić, dodajući da  tako sigurno ne bi bilo da nema „izuzetnog  razumevanja lokalne samouprave i njene efikasne podrške svim našim inicijativama“.

Šta sve rade članovi Saveta, a što im, reklo bi se, baš i nije u opisu posla, ubrzo saznajemo od njegovog predsednika, koji kaže da „pored svih poslova koji po prirodi stvari sleduju rukovodstvu mesne zajednice, mi pomažemo i komunalnom preduzeću u košenju trave i uređenju groblja, pomažemo svim udruženjima, posebno Udruženju penzionera, pomažemo  Fudbalskom klubu „Graničar“, lovcima, pomažemo jer to osećamo kao svoju moralnu obavezu da kao rukovodstvo sela budemo uvek tamo gde se nešto za naše građane i za naše selo radi“, kaže Ćurčić.

-Ono što bih posebno želeo da istaknem to je da smo uz pomoć lokalne samouprave i predsednika Opštine Jovana Repca realizovali nekoliko kapitalnih projekata, od kojih bih posebno istakao rekonstrukciju zgrade Doma kulture, što je prva rekonstrukcija otkako je ta zgrada podignuta, a podignuta je neposredno posle Drugog svetskog rata – sa neskrivenim zadovoljstvom ističe naš sagovornik, dodajući „da su, nažalost, do sada mnogi o tome ranije samo pričali, a mi ni tu nećemo stati, idemo sada na osnivanje folklorne sekcije, a onda videćemo šta dalje“.

Predsednik Saveta kaže da su, sem toga, u sklopu školskog dvorišta izgrađena i dva dečja igrališta, sa spravama za vežbanje, kao i da su nabavljeni i novi golovi, nove košarkaške table sa obručima,  a urađen je i teren za odbojku na pesku.

-Pored rekonstrukcije zgrade Doma kulture, realizovali smo i još jednu kapitalnu investiciju za naše selo, a to je izgradnja kapele – kaže Ćurčić, napominjući da je to sve rezultat „ogromne energije koju mi, kao članovi Saveta, imamo u sebi, a koju prenosimo i na naše sugrađane, kao i kvalitetne saradnje sa svim ustanovama čiji je osnivač Opština Plandište“.

-Imamo mi još dosta ideja koje želimo da realizujemo, kako bismo stvorili što bolje uslove za život svih naših stanovnika svih uzrasta, i u tome ćemo sigurno uspevati i dalje, jer iza sebe imamo i moralnu i finansijsku podršku rukovodstva opštine, na čelu sa Jovanom Repcem, kome i ovom prilikom želim da zahvalim za sve što je do sada učinio za nas Miletićane i za opštinu Plandište, u celini – posebno napominje naš sagovornik, uz govor tela koji se i te kako slaže sa rečima koje je izgovorio gotovo u jednom dahu.

DATUMI I…

Miletićevo je dobilo telefonsku vezu 1950. godine, kada i poštu. Godine 1964. naselje dobija i struju, a dve godine kasnije i  prvi asfaltni put.

Nakon Drugog svetskog rata izgrađen je Dom kulture, selo je gasifikovano 1988. godine. Vodovodna mreža prolazi kroz selo od 2000. godine.

Miletićevci noću na ulicama, koje su sve asfaltirane, imaju LED rasvetu, a i danju i noću bežični internet.

CRKVA I…

Interesantno, danas se u dvorištu crkve nalaze dva spomenika, jedan borcima Prvog, a drugi, borcima Drugog svetskog rata. I još interesantnije, ovo selo je imalo čak 220 ratnika koji su, kao dobrovoljci, učestvovali u proboju Solunskog fronta septembra 1918. godine.

Godine 2000. u selu je izgrađeno  osam izbegličkih kuća za 16 porodica.

Izvor Start013