Život Svete srpske mati Angeline bio je izuzetno težak – nadživela je muža, oba sina i ćerku Maru. Tri puta je bila prinuđena da prenosi mošti svog muža, a dobar deo života je bila prognana od strane ostale srpske vlastele.Ne zna se pouzdano kada se Angelina zamonašila. Zna se da je, uprkos siromaštvu, bila ktitorka velikog broja manastira i da je ostatak života provela u molitvi i tišini, bdijući nad moštima supruga i sinova.
Preminula je 1520. godine i sahranjena je prvo u svom manastiru Sretenju, a potom su njene mošti prenete u manastir Krušedol i položene u kovčeg zajedno sa moštima njenog sina Jovana. Turci su 1716. zapalili manastir Krušedol zajedno sa moštima svih Brankovića.
Ipak, narod nije zaboravio ovu hrišćansku mučenicu! Kult Prepodobne mati Angeline u Srbiji se javio veoma rano – njeno prvo žitije pojavljuje se već u 16. veku, a slično je i sa službom.
Zbog ljubavi i blagosti kojom je zračila za života, ova svetiteljka se kroz celu službu i danas oslovljava kao – mati, prepodobna, preblažena, prisnoblažena, dostoblažena, blažena… Prepodobna Angelina pominje se i u Službi njenog sina – svetog Jovana – i u Zajedničkoj službi svim Svetim Brankovićima, a njen lik se pojavljuje na svim ikonama ove srpske mučeničke porodice.
Kako je dobar deo života provela u bedi i teškom životu, seleći se i bežeći, mati Angelina danas se smatra zaštitnicom siromašnih i ugnjetavanih. Ona sve vernike uči, a o tome svedoči i njen čitav život, da fizička beda nije važna dokle god je srce ispunjeno. Duhovna beda je mnogo opasnija i zato, narod kaže, da na današnji dan svako u molitvi treba da pomene Prepodobnu mati Angelinu kako bi nam ona pomogla da život dovedemo u red.