Tatalovići poznati po kupinama iz Kupinika

– Otac se bavio proizvodnjom opreme za navodnjavanje, i deo plaćanja je bila komenzacija i dobio je 400 sadnica kupina. Obzirom da je moja dedovina u Kupinku tamo smo posadili sadnice. Prvi rod sam prodao sa 14 godina na pijaci u Vršcu. Narednih godina javio se višak kupina i odlučili smo da proizvedemo kupinovo vino. Ideja o proizvodnji kupinovog vina je potekla od moje bake, koja je u mladosti bolovala od anemije. Njoj je njena majka pravila kupinovo tj.gvozdeno vino, pa sam uz njenu pomoć napravio prvo vino koje se u rekordnom roku popilo. Sledeći zadatak je bio da napravim jednako dobro vino i sledeće godine, ali u većim količinama, govori o svom početku mladi Dušan Tatalović.

Mladi preduzetnik Dušan Tatalović ima 23 godine, i paralelno sa obavezama u kupinjaku završio i Ekonomski fakultet u Subotici. Prema rečima mladog preduzetnika, kaže da nije bilo lako. Bilo je odricanja od svega onog što nosi studenski život sa sobom. Ali imao je podršku prijatelja, ali svakako i porodice.

Sa 18 godina je uspeo da osnuje svoju vinariju „Podrum kupinovog vina Tatalović“, koji se nalazi u Kupiniku, opština Plandište.

Površina zaseda je 40 ari i 35 ari u zakupu. Trenutni kapacitet vinarije je 5.000 litara.
Međutim, Dušan dodaje da ceo zasad nije u punom rodu, tako da kapacitet vinarije nije u potpunosti iskorišćen. Konačni cilj je 2 hektara. Dominantna sorta sa 40% je crni saten, loh nes je zastupljen sa 35%, dok čačanska bestrna zauzima 25%.

– Proizvodnja bez sistema za navodnjavanje kap po kap je nezamisliva.Kupina je voće kojoj je potrebna velika količina vode i potrebno je obilato navodnjavati, naročito u periodu cvetanja i zrenja. U zavisnosti od sorte po hektaru može da rodi od 10 do 15 tona, kaže Dušan.

Dušan ističe da vino koje ne zadovoljava ono na šta su naviknuti potrošači ne može da izađe iz podruma.

– Kvalitet nam je prioritet, ne samo što se tiče svežeg voća nego i vina. Ono što ja pružam potrošačima je maksimalan kvalitet i potrošači su nam uvek u fokusu. Samo ukoliko su oni zadovoljni, zadovoljan sam i ja, objašnjava Dušan.

Prve subvencije dobio je 2015.godine od strane Pokrajinskog sekretarijata za poljoprivredu za nabavljenu opremu u toj godini, iako je vinarija registrovana 2009.godine.

– Pošto na našem, a i na svetskom tržištu nema konjaka tj. Vinskog destilata koji je dobijen od voćnog vina, došao sam na ideju da napravim konjak od kupina. Ideja je naišla na dobar prijem kod potrošača, tako da je pred nama sada proces proizvodnje konajaka od kupina, kaže Dušan i otkriva inovaciju na kojoj radi, ali i planove za budućnost.

– Vinarija nije još u celini dovršena, ali pored proizvodnog dela koji je izgrađen, u planu je i izgradnja degustacione sale i smeštajnih kapaciteta, u cilju razvijanja vinskog turizma. Tako da posetioci pored kupinovog vina, mogu da uživaju u gastronomskoj ponudi ovog kraja, kao i ambijentu, kaže Dušan.

Izvor Juzni Banat