Tradicija pivarstva u Vršcu, duga nekoliko vekova, ugašena je kad je Vršačka pivara, osnovana 1742. godine, otišla u stečaj, a proizvodnja i flaširanje piva potpuno su obustavljeni. Pola decenije kasnije, ovu delatnost pokušava da obnovi Javno komunalno preduzeće Drugi oktobar, koje je, u okviru svoje fabrike za flaširanje vode Moja voda u Mesiću, napravilo mini-pivaru i već dva meseca pravi pivo po češkoj recepturi, od sirovina uvezenih iz te zemlje.
Potreba za proširenjem delatnosti Moje vode pojavila se zato što, kažu, fabrika ima mnogo veći kapacitet od tržišta koje pokriva, pa su na ovaj način želeli da iskoriste sve njene mogućnosti. Kupili su savremenu opremu u Pragu, otkupili recept od mini-pivare koja se ovom proizvodnjom bavi u okviru jednog manastira u gradiću Oseg, na severu Češke, i počeli da prave nefiltrirano i nepasterizovano svetlo pivo pod brendom Potpis.
– Ideja vodilja prilikom ulaska u ovu investiciju, vrednu oko pola miliona evra, bila je da našu kvalitetnu niskomineralnu vodu iskoristimo kao osnovu za proizvodnju piva i da, samim tim, u naš grad ponovo vratimo ovu delatnost – kaže Igor Đorđević, rukovodilac fabrike Moja voda i mini-pivare.
Kako bi ispoštovali češku recepturu, bili su u obavezi da koriste njihove sirovine, što ovom pivu, prema oceni mnogih vršačkih pivopija, daje jedinstven ukus.
– Iz Češke uvozimo svetli i karamelizovani slad, kao i posebnu sortu hmelja koja se gaji samo u pokrajini Saz. Jedino je kvasac s domaćeg terena, iz Valjevske pivare – objašnjava tehnolog Branislava Arsić, uz konstataciju da ih kupovina i transport sirovine iz Češke koštaju isto kao da su je kupili na našem tržištu, ali da o kvalitetu ne treba raspravljati.
Kapacitet vršačke mini-pivare je 300.000 litara godišnje. Kažu da su se više bazirali na kvalitet nego na kvantitet, zbog čega se njihovo pivo, zasada, plasira samo na vršačko tržište. Ima ga u većini ugostiteljskih objekata, gde se služi kao točeno. Ukoliko im to finansije budu dozvolile, pokušaće da se prošire i na region.
Proizvodnja piva nije ugrozila flaširanje vode, koja se i dalje plasira na tržište Vojvodine i jednog dela Beograda, uglavnom u petolitarskim balonima i bidonima za aparate za vodu.
Zarada ide u gradski budžet
JKP Drugi oktobar, koje se bavi svim komunalnim delatnostima u Vršcu, u svom okrilju ima i nekoliko profitnih radnih jedinica – pogon za proizvodnju briketa i peleta, ugostiteljske objekte, fabriku Moja voda, a sada i mini-pivaru. Međutim, Gradska uprava će u narednom periodu morati da ih dokapitalizuje ili privatizuje, jer to nisu delatnosti kojima bi jedno komunalno preduzeće trebalo da se bavi. Do tada, sva njihova zarada će se slivati u gradski budžet, s obzirom na to da je reč o javnom preduzeću.