Srčani bolesnici muku muče tokom toplih letnjih dana. Ono čega se moraju čuvati najviše je izlaganje suncu u momentima kada je ono najjače kao i prejedanje. Međutim, naučno je dokazano da vrućina ništa gore ne deluje na srčane bolesnike od hladnoće, pa su nagle promene vremenskih uslova te koje u stvari uništavaju telo.
Ukoliko osetite prve simptome srčanog udara morate da se na vreme javite lekaru i to može da vam spase život.
Međutim, većina ljudi je u tom trenutku bez pomoći, a osoba čije srce kuca nepravilno i počinje se osećati loše, ima oko 10 sekundi pre nego što izgubi svest.
Ove osobe mogu pomoći sebi tako što će kašljati, energično i učestalo. Treba uzeti dubok udah pre svakog kašlja, a kašalj mora biti produžen, kao kad se proizvodi šlajm iz dubine grudi. Dah i kašalj se moraju ponavljati svake 2 sekunde bez prestanka dok ne stigne pomoć, ili dok se ne oseti da srce ponovno kuca normalno.
Duboko disanje unosi kiseonik u pluća, a pokreti kašljanja gnječe srce i održavaju cirkulaciju krvi. Pritisak gnječenja srca pomaže vraćanju normalnog ritma. Na ovaj način, žrtve srčanog udara mogu stići do bolnice.