Zbog toga što je ostao nepovređen pri svakom mučenju, njegov mučitelj je iz besa digao ruku na sebe.
Srpska pravoslavna crkva i vernici danas slave svetog mučenika Mirona, prezvitera.
Sveti Miron bio je sveštenik u Ahaji za vreme carovanja neznabožnog cara Dekija i kada je poglavar te oblasti bio Antipatr. Sveti Miron vodio je poreklo iz ugledne i bogate porodice, po naravi je bio blag i krotak, bogoljubiv i čovekoljubiv i vodio je bogougodan život.
Jednom je na dan Hristovog rođenja poglavar Antipatr ušao u crku, da pohvata hrišćane koji su se okupili radi molitve i počeo da ih muči. Videvši to, Miron se ispunio božanskom revnošću, izružio je i ismejao poglavara. Zato ga je poglavar zarobio i krenuo sa ljutim mučenjem.
Prvo su ga obesili na drvo i istrugali mu kožu gvozdnim grebenima i pržili su ga ognjem. Zatim su ga bacili u razbuktanu peć iz koje je suknuo plamen i sagoreo sto pedeset poglavarevih sluga koji su stajali u blizini.
Svetitelj, čuvan blagodaću Hristovom, stajao je usred peći živ i netaknut i blagosiljao je Boga. U to vreme mogli su da se u peći vide anđeli koji su okruživali svetitelja i hladili oganj. Kada se peć ugasila i svetitelj izašao nepovređen, poglavar je krenuo da ga primorava da se pokloni idolima. Pošto svetitelj nije pristao na to, mučitelj je naredio da mu iseku kožu na kaiševe, od glave do nogu. Svetitelj je dohvatio jedan kaiš svoje kože i njime je udario mučitelja u lice. Posle su mu ponovo strugali kožu gvozdenim grebenima, pa su ga bacili zverima da ga pojedu. Zveri ga nisu ni dotakle.
Poglavar Antipatr je bio posramljen, ispunio se besom, pa je digao ruku na sebe. Poginuo je predavši svoju gadnu dušu đavolima u pakao, na večuto mučenje.
Svetog mučenika Mirona su odveli u grad Kizik i tamo su mu odsekli glavu. Tako je on skončao svoj život i dobio je mučenički venac.